Nekada sudbina voli da ponovi gotovo identične situacije. Znate onaj “deža vu” momenat, onaj trenutak kada kao da možete da se izopštite iz svog bića i da gledate tu scenu i deluje vam kao da već znate šta će se tačno desiti. To bi moglo da se desi u slučaju Novaka Đokovića.
Srpski teniser ipak vidi jedan put, jedan koji podseća na 2018. i jedan koji podseća na 2021. godinu. Nema navijača koji se ne nada onom iz 2021. godine koja mu je bila jedna od najboljih u karijeri, „kalendarski slem“ je ostao jednu, poslednju pobedu daleko. Do Vimbldona ove godine je taj san i dalje živeo.Ipak, mora se sagledati i druga mogućnost, za koju se navijači i svi ljubitelji sporta nadaju da je više nikada neće videti. Evidentno je da Đoković ima probleme sa laktom, a svi se nadaju da će oni proći sami od sebe prostim mirovanjem.I to je upravo podsetilo mnoge na ono što se dešavalo samo pet godina ranije kada su mu mnogi prognozirali kraj. Da. Slali su ga u penziju, a Đoković je uspeo da pronađe novi motiv i da ruši redom mnoge veteranske rekorde.
Novak je te 2018. godine operisao lakat i napravio jedinu dužu pauzu zbog zdravstvenog stanja.
„Imao sam sreću da nisam bio bolestan ili povređen često u svojoj karijeri. Najteže mi je bilo sa laktom. Jedan sam od najkonstantnijih tenisera svih vremena i uspeo sam da održim svoje telo zdravim. To je za mene dokaz da radim prave stvari. Zaista sam duboko razmišljao o tome i morao sam da se operišem. Ali jesam pogrešio u nekim stvarima oko toga. Nisam mom laktu dao dovoljno vremena da se oporavi i uzimao sam lekove protiv upala, što sam naravno izbegavam. Tada mi je kratkoročno to pomagalo“, poručio je za francuski „Ekip“.
Mučio se Đoković tokom sezone na šljaci sa sopstvenim servis gemovima (Lorenco Museti mu je u Monte Karlu osam puta oduzeo servis), a to je pre pet godina bio glavni signal problema.
„Došao sam do momenta kada mi je telo reklo: ‘Ok, nema više pokušaja. Ne možeš više ni da serviraš’. I otišao sam kod jednog od najboljih hirurga na svetu. Uradio je odličan posao i jako sam mu zahvalan na tome. Bio sam uplašen, ja ne volim hirurge. Nadam se da ih neću videti više nikad u životu i radim sve da tako bude. Moje telo je moj alat, moja osnova. Kao vrhunski sportista moram da se brinem o njemu kako bih bio konstantan. Tokom godina sam zbog svog tela imao mnogo uspeha i zahvalan sam na tome što sam mogao da se oporavim tako brzo posle bitnih mečeva.“